Emocije, ose\u0107anja i raspolo\u017eenje: \u0161ta je \u0161ta<\/h2>\n
Emocije su psihi\u010dki procesi i stanja kojima izra\u017eavamo svoj vrednosni odnos prema svetu ili prema sebi. Relativno su kratke, imaju jasan povod i uklju\u010duju vi\u0161e nivoa istovremeno: telesnu reakciju (br\u017ei puls, napete mi\u0161i\u0107e), spremnost na delovanje, izraz lica i subjektivni do\u017eivljaj.<\/p>\n
Taj poslednji sloj zovemo ose\u0107anjima \u2013 ono \u0161to o emociji ka\u017eemo re\u010dima (\u00bbose\u0107am se povre\u0111eno\u00ab). Raspolo\u017eenje je du\u017ee i raspr\u0161enije stanje, kod kojeg \u010desto ne znamo ta\u010dno odakle dolazi. Ljutnja zbog bezobraznog komentara pro\u0111e za nekoliko minuta, a lo\u0161e raspolo\u017eenje mo\u017ee da traje ceo dan.<\/p>\n
\u0160est osnovnih emocija prema Polu Ekmanu<\/h2>\n
Ameri\u010dki psiholog Pol Ekman je krajem \u0161ezdesetih godina sa saradnicima proveravao da li ljudi \u0161irom sveta prepoznaju iste emocije na licima. Fotografije je pokazao i pripadnicima naroda Fore u Papui Novoj Gvineji i utvrdio da su radost, tugu, strah, ljutnju, ga\u0111enje i iznena\u0111enje prepoznali sli\u010dno kao Amerikanci. Kasnije je spisku dodao i prezir.<\/p>\n
| Emocija<\/th>\n | \u0160ta nam poru\u010duje<\/th>\n | Tipi\u010dna reakcija<\/th>\n<\/tr>\n<\/thead>\n |
|---|---|---|
| Radost<\/td>\n | ne\u0161to je dobro, \u017eelim vi\u0161e toga<\/td>\n | pribli\u017eavanje, osmeh<\/td>\n<\/tr>\n |
| Tuga<\/td>\n | izgubio sam ne\u0161to va\u017eno<\/td>\n | povla\u010denje, potreba za blisko\u0161\u0107u<\/td>\n<\/tr>\n |
| Strah<\/td>\n | preti mi opasnost<\/td>\n | bekstvo, uko\u010denost, oprez<\/td>\n<\/tr>\n |
| Ljutnja<\/td>\n | neko je pre\u0161ao granicu ili mi smeta da ostvarim cilj<\/td>\n | suo\u010davanje, postavljanje granica<\/td>\n<\/tr>\n |
| Ga\u0111enje<\/td>\n | ovo bi moglo da mi na\u0161kodi<\/td>\n | odmicanje, odbijanje<\/td>\n<\/tr>\n |
| Iznena\u0111enje<\/td>\n | desilo se ne\u0161to neo\u010dekivano<\/td>\n | zastajanje, usmerena pa\u017enja<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Teorija osnovnih emocija nije bez kritika. Deo istra\u017eiva\u010da upozorava da je prepoznavanje na stati\u010dnim fotografijama lak\u0161e nego u stvarnom \u017eivotu i da kultura sna\u017eno oblikuje na\u010din na koji emocije izra\u017eavamo i imenujemo. Ipak, kao po\u010detna mapa spisak je veoma koristan.<\/p>\n Plut\u010dikov to\u010dak i slo\u017eene emocije<\/h2>\nPsiholog Robert Plut\u010dik predlo\u017eio je osam osnovnih emocija raspore\u0111enih u to\u010dak: radost, poverenje, strah, iznena\u0111enje, tugu, ga\u0111enje, ljutnju i i\u0161\u010dekivanje. Jedna naspram druge stoje suprotnosti \u2013 radost i tuga, poverenje i ga\u0111enje, strah i ljutnja, iznena\u0111enje i i\u0161\u010dekivanje.<\/p>\n Svaka emocija ima bla\u017ei i ja\u010di oblik. Razdra\u017eljivost mo\u017ee da preraste u ljutnju, a zatim u bes; bojazan u strah i u\u017eas; spokoj u radost i ushi\u0107enje; zami\u0161ljenost u tugu i duboku \u017ealost. Zato je korisno zapitati se ne samo \u00bb\u0161ta ose\u0107am\u00ab, nego i \u00bbkoliko sna\u017eno\u00ab.<\/p>\n Kad se dve susedne osnovne emocije spoje, prema Plut\u010diku nastaje slo\u017eena emocija:<\/p>\n Na sli\u010dan na\u010din mo\u017eemo da razumemo i emocije kojih na tim spiskovima nema, a dobro ih poznajemo: ljubomora je \u010desto me\u0161avina straha od gubitka, ljutnje i tuge, a nostalgija spoj radosti i tuge.<\/p>\n Za svakodnevnu upotrebu prakti\u010dan je spisak podeljen prema tome kako se emocije ose\u0107aju. Negativne emocije nisu \u00bbpogre\u0161ne\u00ab \u2013 neprijatne su jer nas upozoravaju na ne\u0161to \u0161to tra\u017ei pa\u017enju.<\/p>\n Stid i krivica se \u010desto me\u0161aju. Krivica se odnosi na postupak (\u00bburadio sam ne\u0161to lo\u0161e\u00ab), a stid na celu osobu (\u00bbsa mnom ne\u0161to nije u redu\u00ab). Krivica podsti\u010de na popravljanje \u0161tete, stid na povla\u010denje \u2013 zato je razlika va\u017ena.<\/p>\n Emocije nisu samo u glavi. Dugotrajna napetost, strah ili ljutnja pokre\u0107u stresnu reakciju koja mo\u017ee da se ispolji kao umor, glavobolja, lupanje srca, probavne tegobe, napeti mi\u0161i\u0107i i poreme\u0107aji spavanja. Kao za\u0161titne faktore javnozdravstvene preporuke navode dobru dru\u0161tvenu mre\u017eu, redovnu fizi\u010dku aktivnost, uravnote\u017eenu ishranu, tehnike opu\u0161tanja i postavljanje zdravih granica.<\/p>\n Istra\u017eivanje Metjua Libermana sa Univerziteta UCLA, objavljeno 2007. u \u010dasopisu Psychological Science, pokazalo je da se kod u\u010desnika koji su emociju na fotografiji lica imenovali re\u010dju smanjila aktivnost amigdale, mo\u017edanog \u00bbcentra za uzbunu\u00ab. Jednostavno \u00bbprime\u0107ujem da sam ljut\u00ab zato nije samo opis, nego ve\u0107 prvi korak regulacije. \u0160to je na\u0161 re\u010dnik emocija bogatiji, to preciznije mo\u017eemo da otkrijemo \u0161ta nam treba.<\/p>\n Ako neprijatne emocije traju nedeljama i ometaju svakodnevicu, vreme je za razgovor sa stru\u010dnjakom. Prvi korak mo\u017ee biti izabrani lekar, koji vas mo\u017ee uputiti psihologu ili psihijatru. Za \u010ditaoce u Sloveniji izvore pomo\u0107i okuplja slovena\u010dki NIJZ u pregledu izvora pomo\u0107i<\/a>.<\/p>\n Boje \u010desto povezujemo s emocijama, ali te veze su uglavnom kulturne, a ne biolo\u0161ke. Crvena mo\u017ee da zna\u010di ljubav ili ljutnju, plava mir ili tugu. Bela je u Evropi boja ven\u010danja, a u delu Azije boja \u017ealosti. Skale boja i emocija zato su korisne pre svega kao pomo\u0107 u razgovoru, na primer s decom, a ne kao pravilo.<\/p>\n Zavisi od teorije. Ekman govori o \u0161est (kasnije sedam) osnovnih emocija, Plut\u010dik o osam iz kojih nastaju slo\u017eene emocije. Svih imenovanih emocija i nijansi ima nekoliko desetina.<\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107e navo\u0111ene osnovne emocije su radost, tuga, strah, ljutnja, ga\u0111enje i iznena\u0111enje. Plut\u010dik dodaje poverenje i i\u0161\u010dekivanje.<\/p>\n Slo\u017eene emocije nastaju kad se prepletu dve ili vi\u0161e osnovnih emocija, na primer ljubav kao radost i poverenje ili prezir kao ga\u0111enje i ljutnja.<\/p>\n Nisu. Strah, ljutnja ili tuga upozoravaju nas na opasnost, nepravdu ili gubitak. \u0160tetno je pre svega dugotrajno potiskivanje ili stanje koje traje toliko da iscrpljuje telo.<\/p>\n |
![\"Dvoje](\"https:\/\/mislec.net\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/katera-custva-poznamo-8354377-1024x682.jpg\")
<\/figure>\n![\"Drvene](\"https:\/\/mislec.net\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/katera-custva-poznamo-9485478-1024x681.jpg\")
<\/figure>\n