Psiholozi najčešće navode šest osnovnih emocija: radost, tugu, strah, ljutnju, gađenje i iznenađenje. Iz njih i njihovih različitih jačina nastaje mnogo širi raspon – ljubav, ponos, stid, krivica, zavist, nada, olakšanje i još desetine drugih. Koji je spisak »pravi«, zavisi od teorije, a koristan je svaki koji nam pomaže da sopstvene emocije prepoznamo i imenujemo.
Emocije, osećanja i raspoloženje: šta je šta
Emocije su psihički procesi i stanja kojima izražavamo svoj vrednosni odnos prema svetu ili prema sebi. Relativno su kratke, imaju jasan povod i uključuju više nivoa istovremeno: telesnu reakciju (brži puls, napete mišiće), spremnost na delovanje, izraz lica i subjektivni doživljaj.
Taj poslednji sloj zovemo osećanjima – ono što o emociji kažemo rečima (»osećam se povređeno«). Raspoloženje je duže i raspršenije stanje, kod kojeg često ne znamo tačno odakle dolazi. Ljutnja zbog bezobraznog komentara prođe za nekoliko minuta, a loše raspoloženje može da traje ceo dan.
Šest osnovnih emocija prema Polu Ekmanu
Američki psiholog Pol Ekman je krajem šezdesetih godina sa saradnicima proveravao da li ljudi širom sveta prepoznaju iste emocije na licima. Fotografije je pokazao i pripadnicima naroda Fore u Papui Novoj Gvineji i utvrdio da su radost, tugu, strah, ljutnju, gađenje i iznenađenje prepoznali slično kao Amerikanci. Kasnije je spisku dodao i prezir.
| Emocija | Šta nam poručuje | Tipična reakcija |
|---|---|---|
| Radost | nešto je dobro, želim više toga | približavanje, osmeh |
| Tuga | izgubio sam nešto važno | povlačenje, potreba za bliskošću |
| Strah | preti mi opasnost | bekstvo, ukočenost, oprez |
| Ljutnja | neko je prešao granicu ili mi smeta da ostvarim cilj | suočavanje, postavljanje granica |
| Gađenje | ovo bi moglo da mi naškodi | odmicanje, odbijanje |
| Iznenađenje | desilo se nešto neočekivano | zastajanje, usmerena pažnja |
Teorija osnovnih emocija nije bez kritika. Deo istraživača upozorava da je prepoznavanje na statičnim fotografijama lakše nego u stvarnom životu i da kultura snažno oblikuje način na koji emocije izražavamo i imenujemo. Ipak, kao početna mapa spisak je veoma koristan.
Plutčikov točak i složene emocije
Psiholog Robert Plutčik predložio je osam osnovnih emocija raspoređenih u točak: radost, poverenje, strah, iznenađenje, tugu, gađenje, ljutnju i iščekivanje. Jedna naspram druge stoje suprotnosti – radost i tuga, poverenje i gađenje, strah i ljutnja, iznenađenje i iščekivanje.
Jačina emocija
Svaka emocija ima blaži i jači oblik. Razdražljivost može da preraste u ljutnju, a zatim u bes; bojazan u strah i užas; spokoj u radost i ushićenje; zamišljenost u tugu i duboku žalost. Zato je korisno zapitati se ne samo »šta osećam«, nego i »koliko snažno«.
Složene emocije
Kad se dve susedne osnovne emocije spoje, prema Plutčiku nastaje složena emocija:
- ljubav = radost + poverenje
- optimizam = iščekivanje + radost
- pokornost = poverenje + strah
- strahopoštovanje = strah + iznenađenje
- neodobravanje = iznenađenje + tuga
- kajanje = tuga + gađenje
- prezir = gađenje + ljutnja
- agresivnost = ljutnja + iščekivanje
Na sličan način možemo da razumemo i emocije kojih na tim spiskovima nema, a dobro ih poznajemo: ljubomora je često mešavina straha od gubitka, ljutnje i tuge, a nostalgija spoj radosti i tuge.
Spisak emocija: prijatne i neprijatne
Za svakodnevnu upotrebu praktičan je spisak podeljen prema tome kako se emocije osećaju. Negativne emocije nisu »pogrešne« – neprijatne su jer nas upozoravaju na nešto što traži pažnju.
- Prijatne emocije: radost, oduševljenje, zahvalnost, ponos, olakšanje, zadovoljstvo, nada, nežnost, ljubav, radoznalost, mir, poverenje.
- Neprijatne (negativne) emocije: tuga, strah, anksioznost, ljutnja, razočaranje, stid, krivica, zavist, ljubomora, usamljenost, gađenje, očaj, frustracija.
- Mešane ili dvosmislene: iznenađenje, nostalgija, čežnja, ganutost, nesigurnost.
Stid i krivica se često mešaju. Krivica se odnosi na postupak (»uradio sam nešto loše«), a stid na celu osobu (»sa mnom nešto nije u redu«). Krivica podstiče na popravljanje štete, stid na povlačenje – zato je razlika važna.
Kako emocije utiču na zdravlje
Emocije nisu samo u glavi. Dugotrajna napetost, strah ili ljutnja pokreću stresnu reakciju koja može da se ispolji kao umor, glavobolja, lupanje srca, probavne tegobe, napeti mišići i poremećaji spavanja. Kao zaštitne faktore javnozdravstvene preporuke navode dobru društvenu mrežu, redovnu fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu, tehnike opuštanja i postavljanje zdravih granica.
Zašto pomaže da emociju imenujemo
Istraživanje Metjua Libermana sa Univerziteta UCLA, objavljeno 2007. u časopisu Psychological Science, pokazalo je da se kod učesnika koji su emociju na fotografiji lica imenovali rečju smanjila aktivnost amigdale, moždanog »centra za uzbunu«. Jednostavno »primećujem da sam ljut« zato nije samo opis, nego već prvi korak regulacije. Što je naš rečnik emocija bogatiji, to preciznije možemo da otkrijemo šta nam treba.
Ako neprijatne emocije traju nedeljama i ometaju svakodnevicu, vreme je za razgovor sa stručnjakom. Prvi korak može biti izabrani lekar, koji vas može uputiti psihologu ili psihijatru. Za čitaoce u Sloveniji izvore pomoći okuplja slovenački NIJZ u pregledu izvora pomoći.
Boje i emocije
Boje često povezujemo s emocijama, ali te veze su uglavnom kulturne, a ne biološke. Crvena može da znači ljubav ili ljutnju, plava mir ili tugu. Bela je u Evropi boja venčanja, a u delu Azije boja žalosti. Skale boja i emocija zato su korisne pre svega kao pomoć u razgovoru, na primer s decom, a ne kao pravilo.
Česta pitanja
Koliko emocija postoji?
Zavisi od teorije. Ekman govori o šest (kasnije sedam) osnovnih emocija, Plutčik o osam iz kojih nastaju složene emocije. Svih imenovanih emocija i nijansi ima nekoliko desetina.
Koje su osnovne emocije?
Najčešće navođene osnovne emocije su radost, tuga, strah, ljutnja, gađenje i iznenađenje. Plutčik dodaje poverenje i iščekivanje.
Šta su složene emocije?
Složene emocije nastaju kad se prepletu dve ili više osnovnih emocija, na primer ljubav kao radost i poverenje ili prezir kao gađenje i ljutnja.
Da li su negativne emocije štetne?
Nisu. Strah, ljutnja ili tuga upozoravaju nas na opasnost, nepravdu ili gubitak. Štetno je pre svega dugotrajno potiskivanje ili stanje koje traje toliko da iscrpljuje telo.
