Međuljudski odnosi na poslu odlučuju o tome da li ujutru idemo na posao s voljom ili s knedlom u grlu. Dobre odnose grade jasna pravila, komunikacija s poštovanjem i blagovremeno rešavanje sukoba, a kvare ih ogovaranje, nejasne uloge i nadređeni koji probleme ne vide. Kada se loše ponašanje ponavlja i usmereno je protiv jedne osobe, to više nije samo loša atmosfera, nego mobing, koji zakon zabranjuje.
Zašto su međuljudski odnosi na poslu toliko važni
S kolegama često provodimo više budnih sati nego s porodicom. Zato ne iznenađuje što istraživanja zadovoljstva poslom – uključujući brojne diplomske i master radove u regionu – među najvažnijim faktorima uvek iznova navode upravo odnose s kolegama i nadređenima, a ne samo platu.
Gde ljudi veruju jedni drugima, lakše priznaju grešku, traže pomoć i dele znanje. Gde vlada nepoverenje, energija odlazi na oprez, zaštitu i nagađanje šta drugi zapravo misle. Napetosti u kolektivu su ujedno jedan od čestih izvora stresa koji ljudi nose sa sobom kući.
Šta najčešće kvari odnose u firmi
Loši odnosi retko nastaju zbog jedne »teške« osobe. Uglavnom ih pokreću okolnosti koje mogu da se promene:
- Nejasne uloge i zadaci – kada nije jasno ko je za šta odgovoran, brzo počinje traženje krivca.
- Preopterećenost – umorni i pod vremenskim pritiskom manje smo strpljivi i brže planemo.
- Loša komunikacija – informacije koje kruže hodnicima umesto na sastancima rađaju glasine.
- Osećaj nepravde – različito postupanje pri podeli posla, godišnjih odmora ili nagrada.
- Ogovaranje i klike – isključivanje pojedinaca iz razgovora i odluka.
- Nerešeni sukobi – sukob o kome se ćuti ne nestaje, nego se gomila.
Kako graditi dobre odnose na radnom mestu
Kao kolega
Ne moramo da volimo sve kolege. Dovoljno je da se prema njima ponašamo korektno i predvidljivo. Pozdrav, zahvalnost i držanje dogovora izgledaju kao sitnice, ali upravo iz njih nastaje poverenje.
- Kritiku izražavajte o postupku, ne o osobi: »Izveštaj je stigao dan kasnije« umesto »Uvek kasniš«.
- Problem najpre rešite direktno s osobom, a ne preko trećih.
- Ne učestvujte u ogovaranju – i ćutljivo klimanje glavom ga hrani.
- Poštujte granice: ne želi svako da deli privatnost ili da se druži posle posla.
Kao nadređeni
Nadređeni ima najveći uticaj na odnose u kolektivu. Ljudi posmatraju kako reaguje na greške, kome daje reč i da li se prema svima odnosi jednako. Pomažu redovni kratki razgovori sa zaposlenima, jasna podela zadataka, pohvala naglas i kritika u četiri oka, kao i brza reakcija kada primeti napetosti. Šef koji sukob »prepusti vremenu« po pravilu ga samo produži.
Sukob ili mobing: gde je granica
Nesuglasice su deo svakog kolektiva i mogu biti čak korisne ako se rešavaju otvoreno. Mobing je nešto drugo. Slovenački Zakon o radnim odnosima (ZDR-1) u članu 7 definiše ga kao ponavljajuće ili sistematsko, prekora vredno ili očigledno negativno i uvredljivo ponašanje usmereno protiv pojedinog zaposlenog. Zabranjen je, a zaposleni zbog preduzimanja mera protiv njega ne sme da trpi nepovoljne posledice.
| Običan sukob | Mobing | |
|---|---|---|
| Učestalost | Povremen, jednokratan | Ponavljajući, sistematski, duže vreme |
| Meta | Pitanje, zadatak, odluka | Uvek ista osoba |
| Namera | Rešiti nesuglasicu | Poniziti, izolovati, istisnuti |
| Odnos moći | Relativno ravnopravan | Žrtva se teško brani |
Sudska praksa tu granicu shvata ozbiljno. U objavljenim slovenačkim presudama mobingom je, na primer, proglašeno to što zaposlenom duže vreme nisu davali posao, a kolege su ga ignorisale. Pojedinačni, iako grubi ispadi bez sistematičnosti po pravilu nisu priznati kao mobing.
Poslodavac prema članu 47 ZDR-1 mora da obezbedi radno okruženje u kome niko nije izložen mobingu ili uznemiravanju i da preduzme odgovarajuće mere zaštite zaposlenih. Slovenački Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (ZVZD-1) u članu 24 dodaje da mora da preduzme mere za sprečavanje i upravljanje nasiljem, mobingom, uznemiravanjem i drugim psihosocijalnim rizicima. Za kršenje zabrane poslodavac odgovara za štetu prema opštim pravilima građanskog prava. U Srbiji ovu oblast uređuje Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Šta uraditi kada odnosi odu predaleko
- Razgovor – ako je moguće, mirno i bez svedoka recite šta vam smeta i šta očekujete.
- Nadređeni ili kadrovska služba – ako razgovor ne pomogne, problem prijavite nadređenom. Veće firme često imaju ovlašćeno lice za postupanje u slučajevima mobinga i pravilnik s jasnim postupkom.
- Dnevnik – zapisujte datume, šta se dogodilo, ko je bio prisutan i kako je to uticalo na vas. Sačuvajte imejlove i poruke.
- Lekar – ako se pojave nesanica, anksioznost ili telesne tegobe, javite se izabranom lekaru; zapisi kasnije mogu biti i dokaz.
- Spoljna pomoć – sindikat, inspekcija rada ili advokat specijalizovan za radno pravo.
Više o tome kako poslodavci upravljaju stresom i psihosocijalnim rizicima naći ćete na stranicama Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu.
Česta pitanja
Da li moram da budem prijatelj s kolegama?
Ne. Prijateljstva na poslu su dobrodošla, ali nisu uslov za dobru saradnju. Dovoljni su korektnost i poštovanje dogovora.
Da li je vikanje nadređenog već mobing?
Jednokratan ispad po pravilu nije, iako je neprimeren. O mobingu govorimo kada je uvredljivo ponašanje ponavljajuće ili sistematsko i usmereno protiv istog zaposlenog.
Ko mora da reaguje kada se dvoje kolega posvađa?
Najpre sami kolege, zatim nadređeni. Poslodavac je po zakonu dužan da obezbedi radno okruženje bez mobinga i uznemiravanja.
Kome da se obratim ako me na poslu maltretiraju?
Nadređenom ili ovlašćenom licu kod poslodavca, zatim sindikatu, inspekciji rada ili advokatu. Kod zdravstvenih tegoba javite se i svom lekaru.
