Nužni deo je deo zaostavštine koji ostavilac najbližim srodnicima ne može da oduzme ni testamentom ni poklonima. Ovaj tekst opisuje slovenačko pravo: potomcima i supružniku tamo pripada polovina, a roditeljima trećina onoga što bi nasledili da testamenta nema. Sud ga ne dodeljuje automatski – nužni naslednik mora sam da ga zatraži i pri tome pazi na rokove.
Ko su nužni naslednici
Slovenački Zakon o nasleđivanju (Zakon o dedovanju) određuje ko ima pravo na nužni deo i onda kada ga testament izostavi ili kada je ostavilac imovinu razdelio još za života. To su:
- ostaviočevi potomci (deca, unuci, praunuci) te usvojenici i njihovi potomci,
- ostaviočev supružnik,
- ostaviočevi roditelji,
- deda i baba te braća i sestre – ali samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju nužnih sredstava za život.
Pošto se nužni deo računa od zakonskog naslednog dela, zapravo ga dobija samo onaj ko bi u konkretnom slučaju nasleđivao po zakonu. Roditelji su dakle nužni naslednici tek ako ostavilac nije imao potomaka, a unuk samo ako njegov roditelj više nije živ.
Koliki je nužni deo
Najpre se utvrdi koliki bi bio nasledni deo bez testamenta (po naslednim redovima), a zatim se on prepolovi ili svede na trećinu. Ono što ostane posle nužnih delova raspoloživi je deo kojim ostavilac slobodno raspolaže.
| Nužni naslednik | Nužni deo | Primer: zaostavština 120.000 € |
|---|---|---|
| Deca, usvojenici, unuci | 1/2 zakonskog dela | dvoje dece: zakonski deo 60.000 €, nužni 30.000 € |
| Supružnik | 1/2 zakonskog dela | supružnik i dvoje dece: zakonski deo 40.000 €, nužni 20.000 € |
| Roditelji | 1/3 zakonskog dela | supružnik i oba roditelja, bez dece: otac 30.000 €, nužni 10.000 € |
| Deda, baba, braća, sestre (samo uz trajnu nesposobnost za rad i bez sredstava) | 1/3 zakonskog dela | zavisi od naslednog reda |
Ako otac testamentom sve ostavi ćerki, a sin ne dobije ništa, sin u našem primeru može da traži 30.000 evra, odnosno četvrtinu zaostavštine. Testament ostaje punovažan, samo se raspolaganje u korist ćerke smanjuje.
Kako se računa: računaju se i pokloni
Nužni deo ne računa se samo od onoga što je ostalo u trenutku smrti. Sud utvrđuje takozvanu obračunsku vrednost zaostavštine: uzima imovinu u trenutku smrti, oduzima dugove i troškove popisa i sahrane i dodaje poklone.
- Pokloni zakonskim naslednicima dodaju se bez obzira na to kada su dati – čak i ako je od ugovora o poklonu prošlo dvadeset godina.
- Pokloni drugim licima dodaju se samo ako su dati u poslednjoj godini ostaviočevog života, osim uobičajenih manjih poklona.
- Ne računaju se pokloni u dobrotvorne i humanitarne svrhe.
Poklonom se smatra i oproštaj duga, odricanje od prava ili novac koji je naslednik dobio za zasnivanje domaćinstva ili za zanimanje. Vrednost poklona određuje se prema cenama u trenutku smrti, ali prema stanju u trenutku poklanjanja: ako je ćerka poklonjenu staru kuću sama obnovila, uzima se vrednost neobnovljene kuće po današnjim cenama.
Primer: otac je pre deset godina ćerki poklonio kuću koja danas vredi 150.000 evra, a u trenutku smrti imao je na računu još 30.000 evra i testamentom ih takođe ostavio ćerki. Obračunska vrednost iznosi 180.000 evra, sinovljev zakonski deo 90.000 evra, a nužni 45.000 evra. Najpre se smanjuje testament (30.000 evra), a preostalih 15.000 evra sin ostvaruje zahtevom za povraćaj poklona.
Potomci koji su živeli sa ostaviocem i pomogli mu da stekne ili očuva imovinu mogu da traže da se odgovarajući deo izdvoji iz zaostavštine. Uobičajeni predmeti domaćinstva koji pripadaju supružniku i potomcima iz zajedničkog domaćinstva ne ulaze u obračun.
Poklon, ugovor o ustupanju i doživotno izdržavanje
Svaki način prenosa imovine za života ima drugačije posledice za nužni deo:
| Ugovor | Saglasnost ostalih potomaka | Uticaj na nužni deo |
|---|---|---|
| Ugovor o poklonu | nije potrebna | poklon se dodaje zaostavštini; oštećeni nužni naslednik može da traži povraćaj |
| Ugovor o ustupanju imovine za života (izročilna pogodba, notarski zapis) | potrebna saglasnost svih potomaka | ustupljena imovina nije deo zaostavštine; za potomka koji nije dao saglasnost smatra se poklonom |
| Ugovor o doživotnom izdržavanju | nije potrebna | teretni ugovor, imovina nije deo zaostavštine; prividni ugovor koji prikriva poklon nužni naslednik može da pobija |
Kako ostvariti nužni deo i u kojim rokovima
- U ostavinskom postupku izjavite da tražite nužni deo. To je moguće do pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, ali zahtev je pametno podneti već na raspravi.
- Redosled: najpre se srazmerno smanjuju testamentarna raspolaganja, a tek ako to nije dovoljno, vraćaju se pokloni – od poslednjeg ka starijim.
- Tužba: ako ostavinskog postupka nema jer je ostavilac sve razdelio još za života, nužni naslednik svoje pravo ostvaruje u parnici.
Smanjenje testamentarnih raspolaganja može se tražiti u roku od tri godine od proglašenja testamenta, a povraćaj poklona u roku od tri godine od ostaviočeve smrti. Da ih traže smeju samo nužni naslednici. Nužnom nasledniku po pravilu pripada odgovarajući deo svake stvari, dakle susvojina; u novcu ga dobija ako tako odredi testament ili ako se naslednici dogovore. Tekst zakona dostupan je u slovenačkom Zakonu o nasleđivanju na portalu Tax-Fin-Lex. U Srbiji važi Zakon o nasleđivanju sa sopstvenim pravilima.
Isključenje iz nasleđa: kada se gubi nužni deo
Zaveštalac može nužnog naslednika potpuno ili delimično da isključi iz nasleđa, ali samo iz zakonskih razloga: ako se teže ogrešio o zakonske ili moralne dužnosti prema ostaviocu, ako je namerno počinio teže krivično delo protiv ostavioca ili njegovih bližnjih ili ako se odao neradu i nepoštenom životu. Isključenje mora u testamentu biti izraženo nedvosmisleno, razlog je preporučljivo navesti, a mora da postoji već u trenutku sačinjavanja testamenta. Pošto su sporovi česti, pre potpisivanja testamenta ili ugovora o poklonu isplati se savetovati sa javnim beležnikom ili advokatom.
Česta pitanja
Da li se nužni deo dobija automatski?
Ne. Slovenački sud ga ne uzima u obzir po službenoj dužnosti. Nužni naslednik mora sam da izjavi da ga traži, najkasnije do pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, a kod poklona da podnese zahtev u roku od tri godine od ostaviočeve smrti.
Koliki je nužni deo deteta?
Polovina onoga što bi dete nasledilo bez testamenta. Ako je dece dvoje i drugih naslednika nema, zakonski deo svakog je polovina zaostavštine, a nužni deo četvrtina.
Da li se ugovor o poklonu uračunava u nužni deo?
Da. Pokloni zakonskim naslednicima dodaju se zaostavštini bez obzira na to kada su dati, a pokloni drugim licima ako su dati u poslednjoj godini ostaviočevog života (osim uobičajenih manjih i dobrotvornih poklona).
Mogu li roditelji da isključe dete iz nasleđa?
Samo testamentom i samo iz zakonskih razloga: zbog težeg kršenja dužnosti prema ostaviocu, namernog težeg krivičnog dela protiv ostavioca ili njegovih bližnjih ili odavanja neradu i nepoštenom životu. Isključenje mora biti izraženo nedvosmisleno.
Da li se nužni deo isplaćuje u novcu?
Po pravilu ne: nužnom nasledniku pripada odgovarajući deo svake stvari u zaostavštini. U novcu ga dobija ako tako odredi zaveštalac ili ako se naslednici tako dogovore.
